Nasilje u porodici - kako ostvariti svoja prava?
Nasilje u porodici je ozbiljan društveni fenomen koji pogađa veliki broj ljudi u Srbiji. Nasilje u porodici pogađa sve slojeve stanovništva bez obzira na stalež, pol i uzrast. U našoj zemlji postoje jasno propisani pravni mehanizmi za zaštitu žrtve i za kažnjavanje nasilnika. Ukoliko ste žrtva nasilja u porodici ili poznajete nekoga ko se suočava s tim, veoma je važno da znate koja su vaša prava.
U ovom kratkom blogu, objašnjavamo vam pravnu regulativu, zaštitne mere u skladu sa našim pozitivno pravnim propisima koje predviđa Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.
Šta se može smatrati nasiljem u porodici prema pozitivnim propisima?
- fizičko nasilje – udaranje, šamaranje, guranje ili neki drugi oblik telesnog povređivanja,
- psihičko nasilje – pretnje, kontrolisanje ponašanja, uvrede, ponižavanje,
- ekonomsko nasilje – oduzimanje novca, bankovne kartice, kontrola nad finansijama.
Nasilje u porodici je krivično delo koje je predviđeno članom 194 Krivičnog zakonika Republike Srbije.
Ko sve može vršiti nasilje u porodici?
Nasilnik može biti bračni ili vanbračni partner, roditelj, dete, drugi član porodice ili osoba sa kojom se živi u zajedničkom domaćinstvu.
Koja je kazna predviđena za nasilje u porodici?
Zakonom su predviđene različite kazne za ovo delo:
- za osnovni oblik ovog krivičnog dela predviđena je kazna od 3 meseca do 3 godine zatvora
- za najteži oblik ovog krivičnog dela, ukoliko nastupi smrt člana porodice, predviđena je kazna u rasponu od 5 do 15 godina zatvora, a ukoliko je lice maloletno najmanje 10 godina.
Tužilaštvo učinioce ovog krivičnog dela goni po službenoj dužnosti.
Koji su to koraci za zaštitu od nasilja?
Žrtve nasilja najčešće godinama trpe nasilje, a da toga nisu ni svesne.
Prvi korak ka izlasku iz odnosa koji je praćen nasiljem u porodici je da žrtva izgradi svest da je žrtva i da želi da se suprotstavi nasilniku.
Kad žrtva donese takvu odluku neophodno je da kontaktira policiju ili javnog tužioca, koji imaju obavezu da odmah reaguju.
Policijski službenici najpre vrše procenu rizika, zatim izriču hitne mere. Hitne mere su:
- mera privremenog udaljenja učinioca iz stana,
- mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i da joj prilazi.
Advokat za krivično pravo će takođe pružiti stručnu pomoć oštećenom licu koje je pretrpelo nasilje u porodici.
Koliko traju hitne mere i kako se izriču?
Hitna mera koju izriče nadležni policijski službenik traje 48 časova od uručenja naređenja.
Sud može hitnu meru produžiti za još 30 dana, na predlog nadležnog javnog tužioca.
Ako bude produžena hitna mera privremenog udaljenja učinioca iz stana, lice kome je izrečena može da u pratnji policijskih službenika uzme iz stana neophodne lične stvari.
Koje su posledice kršenja hitnih mera izrečenih zbog nasilja u porodici?
Ukoliko lice kome su izrečene hitne mere iste prekrši u prekršajnom postupku, može biti oglašen krivim i kažnjen sa 30 dana zatvora.
Kako izgleda postupak pred tužilaštvom i sudom?
Nakon prijave nasilja u porodici i izricanja hitnih mera sledeći korak predstavlja:
- saslušanje kod nadležnog javnog tužioca – u tužilaštvu se saslušavaju odvojeno okrivljeni i oštećeno lice, svedoci ukoliko postoje, pregledaju se svi drugi dokazi i na osnovu svih izvedenih dokaza podnosi se optužni akt,
- glavni pretres – kada tužilaštvo podnese optužni predlog sudu zakazuje se glavni pretres gde se odlučuje o krivičnoj odgovornosti okrivljenog.
Nasilje u porodici je ozbiljan pravni i društveni problem koji se ne sme ignorisati. Ako ste žrtva nasilja, ne oklevajte da preduzmete pravne korake i potražite stručnu pomoć advokata.